„ОСМЕХНИ СЕ ЗДРАВО“
У циљу интензивирања активности које имају за циљ унапређење и очување оралног здравља, у Србији се дуже од две деценије, сваке године у трећој недељи маја традиционално обележава Недеља здравља уста и зуба.
Током Недеље здравља уста и зуба интензивирају се активности на информисању становништва о значају оралног здравља и мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба.
Кампања има за циљ и да се додатно мотивишу појединци, породице, заједница и доносиоци одлука за активни однос према унапређивању оралног здравља, обзиром да обољења уста и зуба, каријес (зубни квар) и пародонтопатије (обољење потпорног апарата зуба) имају велики здравствени, социјални и економски утицај, те представљају јавноздравствени проблем у многим земљама света.
Овогодишња кампања се обележава од 17. до 23. маја 2016.године под слоганом „Осмехни се здраво“, а спроводе је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошки факултет Универзитета у Београду.Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће локалне заједнице.
Циљеви обележавања Недеље здравља уста и зуба су:
– Указати на значај оралног здравља и на могућност да применом адекватних мера добро орално здравље можемо одржати током читавог живота.
– Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања оралне хигијене и примену мера неопходних за очување оралног здравља.
– Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.
– Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва.
– Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља.
– Орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштвеним односима, а утиче и на кључне функције организма као што су дисање, гутање, жвакање и говор.
Слоган кампање „Осмехни се здраво“ указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех.
У свету 60 – 90% школске деце и близу 100% одраслог становништва има зубни квар. Трећина становништва од 65 – 74 година старости нема ни један свој зуб. Обољења потпорног апарата зуба (пародонтопатије), која могу довести до губитка зуба су присутна код 15 – 20% светске популације старости 35 – 44 године. Број нових случајева малигних обољења уста креће се од 1 до 10 случајева на 100 000 људи у већини земаља.Број оболелих од карцинома уста је релативно чешћи међу мушкарацима, старијим људима и људима са лошијим социоекономским статусом.Употреба цигарета и алкохола су главни фактори ризика повезани са овим малигним обољењима .
Од 16 – 40% деце у свету узраста 6 – 12 година имало је неку трауму зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља.
Значајне чињенице о здрављу уста и зуба код становништа Републике Србије:
Према последњем истраживању здравља становништва Србије из 2013. године:
– Само 8,3% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе.
– Највиши проценат оних који редовно перу зубе (72,9%) су млади узраста од 15 до 24 године.
– Становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе.Ово указује на потребу изналажења начина да се повећа обухват становника из ових циљних група здравственоваспитним радом и превентивним стоматолошким мерама.
– Главни фактори ризика, као што су пушење , физичка неактивност и храна са великом количином масти, соли и шећера доприносе развоју низа хроничних обољења, укључујући ту и болести уста и зуба.
– Ризик обољевања од малигних болести усне дупље је 15 пута већи када се комбинује више фактора ризика као што су употреба дувана и алкохола.Такође, употреба дувана је разлог за половину свих периодонталних болести.Имајући у виду висок проценат пушача (34,7% становништва старијег од 15 година) потребно је да се и стоматолози укључе активније у превенцију пушења.
Подаци о здрављу уста и зуба деце у Инђији:
Стоматолошка служба Дома здравља „Др Милорад Мика Павловић“ у Инђији редовно спроводи све превентивне мере у циљу очувања оралног здравља и сваке године обавља редовне систематске стоматолошке прегледе трудница, деце почевши од прве године живота преко предшколског узраста, основношколске и средњошколске деце.На основу тако добијених података у Инђији имамо следеће стање:
– 89% деце узраста до три године има све здраве зубе
– 34% предшколаца је са свим здравим зубима, а 94% има све здраве сталне зубе.
– 57% првих сталних кутњака је здраво код дванаестогодишњака.
– 21% петнаестогодишње деце има све здраве сталне зубе
Термин „дете са свим здравим зубима“ односи се на децу која немају ни један кариозан, пломбиран ни извађен зуб због каријеса.Деца која имају испуном саниран макар и један зуб а све остале здраве не улазе у групу деце са свим здравим зубима.
Просечне вредности у Србији за наведене групе деце (подаци добијени испитивањем стања оралног здравља деце у Србији спроведеног од стране Клинике за дечју и превентивну стоматологију Стоматолошког факултета Универзитета у Београду по методологији и принципима Светске здравствене организације-СЗО):
– 70% трогодишње деце има све здраве зубе
– 20,6% предшколаца је са свим здравим зубима, а 87% са свим здравим сталним зубима
– 25,3% дванаестогодишњака је са свим здравим сталним зубима
– 11,3% деце узраста петнаест година има све здраве сталне зубе
Из овога се види да је стање оралног здравља деце у Инђији изнад просечних вредности и међу бољима у Србији, али свакако још није задовољавајуће и треба сви заједно да усмеримо наше активности на побољшању оралног а самим тим и општег здравља становништва Инђије.
Опште препоруке за очување оралног здравља су:
1. Одржавање адекватне оралне хигијене – редовно прање зуба ујутро и увече пре спавања, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе
2. Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана
3. Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога
4. Коришћење заштитне опреме за спортске активности (штитник за зубе, кацига …)
5. Везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта
6. Престанак или смањење конзумирања алкохола
7. Престанак пушења
8. Прва линија оралне здравствене заштите спроводи се са појединцем кроз превенцију и пре свега се односи на добре навике прања зуба и редовне контроле код стоматолога.
Многа обољења уста и зуба могу се избећи применом превентивних мера.
Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота почевши и пре ницања зуба, још током турдноће избегавањем лоших навика мајке.Беби је и пре ницања зуба непоходно чистити безубе алвеоларне гребене влажном газом намотаном на прст родитеља.По ницању првих зубића почиње њихово прање малом меком четкицом и водом, а од пуне три године живота уводи се и дечија паста за зубе у малој количини.Од треће до седме године живота родитељи и даље перу деци зубе али допуштају да и деца сама „вежбају“ прање зубића, а од седме године деца сама перу зубе али обавезно уз контролу родитеља.
Посебно значајна циљна група за превентивни рад су труднице и деца школског и предшколског узраста код којих се могу спроводити скоро све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба. У предшколском и школском узрасту се много тога научи о оралном здрављу а навике о хигијени се устаљују.
Циљ савремене стоматологије је „како остати здрав и избећи болест“ а не „лечење болести“.
Циљ кампање „XXVI Недеља здавља уста и зуба „ је информисање и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са очувањем и унапређењем здравља уста и зуба популације, а посебно деце и младих.