Светски дан срца 29.09.2017. године – “Ојачајте своје срце”

 

 

Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Ојачајте своје срце”, наглашавајући значај здравих стилова живота, као и значај превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама. Под окриљем чланица и партнера Светске федерације за срце, Светски дан срца укључује велики број активности, као што су јавне трибине, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.

Заблуда је да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе, особе мушког пола и економски развијенији делови становништва. Данас, ниједан становник наше планете није поштеђен од болести срца и крвних судова, без обзира на то где живи, којег је пола, узраста и социјално-економског статуса.

Деца представљају посебно ризичну категорију за појаву болести срца и крвних судова. Болести срца и крвних судова могу да се јаве и пре рођења, а ризик расте током детињства усвајењем лоших животних навика, као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму. Одређене непрепознате и нелечене заразне болести код деце су посебан проблем, јер могу да изазову трајна оштећења на срцу, која се често лече једино хируршким интервенцијама.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2015. године у Србији умрло је 54.376 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 52,4% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији

Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. Акутни коронарни синдром укључује: акутни инфаркт миокарда, нестабилну ангину пекторис и изненадну срчану смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 50,7% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2015. години.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који се не могу контролисати.

Међу најзначајније факторе ризика који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).

Промењиви фактори ризика

Хипертензија (повишен крвни притисак)

Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихи убица”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају.

На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живи у земљама у развоју. У Србији прехипертензију и хипертензију има 47,5% одраслог становништва. Код мушкараца прехипертензију и хипертензију има 48,5%, а код жена 46,5%.

Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години.

Употреба дувана

Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима

Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест

Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија.

Физичка неактивност

Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна мање од 20 минута.
Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања.

Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30 процената већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 44% одраслих

Неправилна исхрана

Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести.

Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута.

Ниво холестерола/липида у крви

Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.

Прeкомерна ухрањеност и гојазност

Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија.

Светски дан срца има за циљ да истакне важност глобалног покрета у превенцији болести срца и крвних судова.

Циљ Светске здравствене организације да се за 25 процената смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.

Дом здравља Инђија  се придружује обележавању  овог значајног дана у Календару јавног здравља активностима усмерене на очување здравља грађана општине Инђија.

Comments are closed