15. фебруар – Међународни дан деце оболеле од малигних болести

Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, успостављен је 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. У Србији су прва удружења родитеља деце оболеле од малигних болести почела са радом почетком 90-их година прошлог века. Удруживањем и учењем од иностраних удружења родитеља Европе и света стекли су вештине и знање о начинима и могућностима пружања подршке деци, њиховим породицама, здравственим радницима и болницама. На овај начин родитељи су прихватили чињеницу да је поред лекара, лека и болнице потребно да се и сами активно укључе у лечење своје деце.

На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља. Овај међународни дан обележава се сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, адекватну терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора.

Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а више од 90.000 деце умре од неког облика рака. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. У просеку у свету оболевање од рака код деце чини 1% у структури оболевања од свих малигних болести, у Европи 0,4% и у Србији око 0,7%. Највеће учешће у стуктури оболевања се региструје у Африци, 4%, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу. Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах иза повреда.

Од малигних болести у Републици Србији је, према последњим доступним подацима, оболело 334 деце оба пола узраста од 0 до 19 година. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце било узраста до 15 година. Три групе обољења, и то леукемије, тумори мозга и лимфоми чине најчешће заступљење малигне болести у дечјем узрасту. Ове три групе малигних болести чиниле су готово половину свих малигних болести дечијег узраста. Леукемије су најчешће малигне болести у дечијем узрасту и у структури оболевања у узрасту до 15 година чиниле су 30%, следе тумори мозга са 11,5% и лимфоми са 6%. У узрасту 0–19 година у структури оболевања најзаступљеније су биле леукемије са 25,2%, лимфоми са 12% и тумори мозга са 9,6% код оба пола. Као и у случају оболевања, у узрасту од 0 до 19 година је умрло 49 деце и скоро 2/3 умрле деце оба пола је било узраста до 15 година. Стандардизована стопа морталитета за узраст до 15 година је износила 2,9/100.000, а за узраст до 19 година 3,4/100.000. Најчешћи разлог смртног исхода у дечјем узрасту су биле леукемије, лимфоми и тумори мозга. У складу са савременим медицинским достигнућима, будућа истраживања усмерена у правцу етиологије малигних тумора код деце омогућиће не само ефикасно спровођење превентивних мера, већ бржу и ефикаснију рану дијагностику, примену стандардне терапије и самим тиме дуже преживљавање код деце оболеле од рака свуда у свету.

Најважнији задатак како здравствених радника тако и шире друштвене заједнице је едукација деце и адолесцената и њихових родитеља у погледу превенције првенствено стицањем здравих животних навика.

Comments are closed